Ljubav i magija stižu sa severa

Spremam se polako za dalek put, dizajniram kolaž prikupljenog gradiva. Iz Finske su: normalno Noki(j)a, sauna, par F1 šampiona i onaj ludi Mati Nikenen, umetnik letenja visoko iznad Bišofshofena, Obersdorfa i Garmiš-Partenkirhena.

Jednom sam upoznao jednog pravog Finca iz Finske u Finskoj. Ime mu je malo čudno, istina, ali Bože! – koliko je to genijalna osoba. Verujte, ispod tog beskrajnog plavog neba i senke zimzelenih stabala, stvaraju ljudi – iako verovatno piju i poprilično se neuobičajeno oblače kao u filmovima Akija Kaurismakija – blistavi kao ta čarobna svetlost koja ih besprekidno obasjava. Od propasti Ice Age-a, pamet kao da se postepeno vraćala na sever; nama drugima je izgleda ostala samo ona nesrećna veverica.

Dekonstrukcija finske pastorale zapravo je sasvim legitimna, takoreći ključna, kako bismo barem oči uprli na pravu stranu sveta, ka prostoru u kome vladaju kreativnost i umetnost života!

finski predeo za blog

Finski predeodiSTRUKTURA

A na severu ima i lososa, ne samo Finaca. Da li znate kako se pare – lososi? Znate li da plivaju uzvodno, da preskaču i prepreke i hitre slapove, da pobeđuju oštre struje podivljalih reka i studen voda koje se slivaju s planina nakon dugih zima? Da, istina je. Iz mora u kojima provode svoj život vraćaju se u slatkovodni svet u kojem su nastali i u kojem produžavaju svoju vrstu. A mi ih gledamo našim običnim, stalno gladnim očima. Procenjujemo taj file, a iz njega nikako da uzmemo tu jednostavnu suštinu: snagu koja pokreće krotka peraja i skromnost želje kojoj ništa drugo ne treba. Lako je, stoga, da se zna: taj file je tako sočan jer ga je stvorila ljubav, najlepša onda kada se čeka i kada se ka njoj mora hrliti skroz gore uzvodno, gore gde je sreća i gde je dom.

losos za blog

Losos file, Branislav Nikolić

Čudne stvari tamo gore na severu. Čudni ljudi i još čudnije ribe…


Lale Erić, istoričar umetnosti, promoter nauke i istraživač arhitekture.

Zagledan je u svet koji kreira i otkriva čovek, kao i u prirodu koja je stvorila čoveka. Umetnost je za Laleta osnovni element života koji, uz šoljicu espresa i mnooogo slatkiša, boji najrazličitije trenutke svakodnevice.

„Pisanje je za mene nekada kao i disanje – potreba da sačuvam misao i produžim krhki trenutak vremena. Da ne pišem, štošta od sebe bih odavno izgubio u nesigurnim tunelima sećanja. Najviše žudim da pišem dok trčim, no tada su misli brže od nogu, prstiju i svih otkrivenih tehnologija.”