Daleko je, daleko je… Amerika

Najprepoznatljiviji grad sveta, zaustavljen u trenu prelaska preko samo jednog od mnogih čelikom obrubljenih mostova.

za blog njujork proba

New York, Viktor Šekularac

U daljini, kao nagoveštaji omiljenog duha i nezaustavljive strelovite arhitekture, naziru se tragovi Krajslera, bisera epohe koja je oblikovala snove i ubrzavala život, palila i gasila nadu, naizmenično. Sada, gotovo vek kasnije, generacije su se promenile ali su snovi i nade i dalje isti.

Njujork uvek pobeđuje jer ponekad, ipak, ispunjava svoja obećanja.

Dole, nešto južnije po vertikali kontinenta, toliko malo je potrebno za nastanak idealne scene: zamagljeni vazduh buenos-ajriškog lokala, iskusni prsti za dirkama izanđale harmonike, odjek potpetica stvorenih jedino za tu igru večne ljubavi… Ili tuge, u zavisnosti od ljubavnika. Santa Maria!

Konačno: pogledi, ahhhh, to carstvo pogleda! I tela koja se njišu i zanose u previše dobro znanim ritmovima i harmonijama. Tango! Toliko očigledan, svakidašnji, neophodan! Tango – toliko drugačiji svaki put… tango za blog v3

Tango, Katarina Radović

Neka druga i neka treća Amerika, zanavek mlade i privlačne za staro evropsko oko koje mora da pređe na drugu stranu planete da bi pronašlo spokoj svoga pogleda.


Lale Erić, istoričar umetnosti, promoter nauke i istraživač arhitekture.

Zagledan je u svet koji kreira i otkriva čovek, kao i u prirodu koja je stvorila čoveka. Umetnost je za Laleta osnovni element života koji, uz šoljicu espresa i mnooogo slatkiša, boji najrazličitije trenutke svakodnevice.

„Pisanje je za mene nekada kao i disanje – potreba da sačuvam misao i produžim krhki trenutak vremena. Da ne pišem, štošta od sebe bih odavno izgubio u nesigurnim tunelima sećanja. Najviše žudim da pišem dok trčim, no tada su misli brže od nogu, prstiju i svih otkrivenih tehnologija.”