Art Intervju sa arhitektom Aleksandrom Spasojevićem

Aleksandar Spasojević je inženjer po obrazovanju i umetnik u duši. Završio je Arhitektonski fakultet na Univerzitetu u Beogradu, trenutno živi i radi u Njujorku. Među prvima u kreativnom timu Supermarket Concept Stora-a, a pri ReMiks studiju bio je krivac za današnji izgled Mikser House-a. Osnivač je studija L’enfant Terrible koji se bavi kreativnim rešenjima u oblasti arhitekture, enterijera, dizajna i brendinga.

Aleksandar Spasojević, arhitekta

foto: Marko Sovilj

1. Šta ti je najvažnije kada radiš na nekom enterijeru/projektu? ( Šta te najviše motiviše u životu i koliko je ta motivacija važna za kreativnost? )

„L’enfant Terrible“ ili „Užasno dete“ odnosi se na stalnu potragu za novim, nepoznatim kao na istraživanje novih terena i načina za igru, ono je kreativni buntovnik koji se nikada ne smiruje.
Kreativna avantura je glavni moto studija, a u svakom projektu moram pronaći nešto karakteristično što poziva na igru, u različitim projektima taj motiv se menja. Često u neke projekte ulazim iz samog inata.

2. Opiši jednu situaciju ili događaj iz života koji te je inspirisao, a da je vezan za to čime se danas baviš? Ili možda ako ti je lakše: koje su te životne situacije i događaji inspirisali….

Odrastanje početkom devedesetih godina, za vreme inflacije, u tadašnjoj Jugoslaviji nije bilo lako, ali sam odrastao u kreativnom okruženju. Mama, tata i bake su pored svojih regularnih poslova imali kreativne hobije, što iz ljubavi, sto iz nužde. Uz mamu sam naučio da crtam i razvio ljubav prema kulinarstvu i pored toga što sam imao uvek najbolju autentičnu garderobu koju mi je šila i štrikala, naučio sam i sam da koristim mašinu za šivenje. Uz baku sam naučio da pišem, a sa tatom sam uvek “majstorisao” i naučio kako da sve što smilsim i napravim. Sami smo krečili stan, pravili kuhinju i prepravljali nameštaj po kući.
Sećam se da sam kao mali voleo da skupljam, kako je moja majka govorila, – đubre. Omoti od raznih čokolada, kutije od cigareta i raznorazna pakovanja su predstavljali moje bogatstvo u svoj toj nemaštini. Danas shvatam da je to bila ljubav prema brendingu i dizajnu pakovanja. Dan danas mogu se setim tog uzbuđenja kada vidim ljubičasti omot od Milka čokolade ( onaj koji nemam u svojoj kolekciji ) koju je drugarici poslala tetka iz Austrije.

3. Koja/kakva je uloga umetnosti u prostoru? Od ulice do enterijera…

Umetnost je svuda oko nas i predstavlja individualnost. Jedan te isti prostor sa drugim umetninama može da izgleda potpuno drugačije i da odaje drugačiju energiju. Umetnost prostoru daje lični pečat- ako je u pitanju stambeni prostor, a u javnim i komercijalnim prostorima je koristimo da bi dali određenu poruku i odašiljali potrebnu energiju koja je usmerena na atmosferu prostora kao i samu funkciju i delatnost.

4. Već neko vreme živiš u NY, koji su najveći utisci (prvi utisci) kada su enterijeri u pitanju?

Za Njujork je karakteristična energija i to ona koju sam pominjao ranije a nju generiše velika količina različitih ljudi koji su došli ovde sa različitim idejama. Individualnost i raznolikost su svuda, tako da je jako lep osećaj živeti i raditi u takvom okruženju.

Svaki deo Njujorka je priča za sebe, sa sebi specifičnom arhitekturom i ljudima koji tu žive i rade. Lower East Side je deo koji me je najviše kupio, sa puno malijh galerija, prodavnica mladih dizajnera kao i barova i restorana sa posebnom ponudom. Nije lep i reprezentativan kao ostali popularni delovi Njujorka, ali ima specifican „vajb“. U skladu sa tim enterijeri imaju jak identitet i ne moraju nužno da budu potpuno dizajnerski rešeni.

5. Koji trend u enterijeru bi preporučio ovog proleća svima koji razmišljaju o uređenju svog doma?

O arhitekturi i enterijeru volim da razmišljam kao o funkcionalnoj jedinici gde je svaki pojedinac za kormilom uređenja svog prostora. Lično smatram da ne treba biti rob trendova već samo pratiti svoju zamisao jer tako ne može da se pogreši. Zapravo se sada svodi na to da je najbolji trend koji treba pratiti takozvana „kombinatorika“, sve što vam je lepo i što želite da imate u svom enterijeru kombinujte da bi ste stvorili taj poseban identitet u kome ćete uživati svaki dan.

6. Kada bi trebao da odabereš tri art printa iz naše kolekcije, koji bi to printovi bili i zbog čega bi izabrao baš njih? ( …koje bi želeo da ti pošaljemo u NY… ili koje bi stavio u svoju dnevnu sobu… )

U opisu posla mi je da opremam enterijer i to naravno uključuje i odabir umetnina. Lično volim grafičke printove, crteže kao i elemente ulične signalizacije. Printovi koji meni privlače pažnju su oni koji imaju neku jaku poruku i koji je na šaljiv način prenose. Umetnička dela volim da pozicioniram na neočekivanim mestima – kao na primer u kupatilu.

1. Sapun, Losos file i Začini – umetnika Branislava Nikolića, može biti interesantan triptih za dnevnu sobu ili otvorenu kuhinju ili na primer Sapun za u kuhinju, a Losos za kupatilo kao zanimljiv obrt.
2. Rogovi – umetnika Gorana Dragaša, kao spoj prirode u urbanom življenju
3. Pita od jabuka, Zasladiti po želji i Začinske boje – umetnice Bojane Lukić – takođe jedan šarmantan triptih koji bi se savršeno uklopio u životni prostor po ukusu L’enfant Terrible-a.

7. Sa kojom vrstom umetnosti se najviše identifikuješ?

Kao osoba koja se bavi kreativnim poslom ne bih mogao izdvojiti jedan oblik umetnosti koji inspiriše i sa kojim se mogu identifikovati. Inspiracija se nalazi na svakom koraku bio to film, muzika, moda ili nešto drugo. Zato je i sama postavka L’enfant Terrible studija otvorena i ostavlja veoma širok spektar delovanja, a sam studio kako je i na početku zamišljen je jedan živi organizam koji se menja u odnosu na spoljne uticaje. Ono što mi je trenutno jako zanimljivo je nova dimenzija koju je pokrenula virtuelna realnost i njena sve šira primena u svakodnevnom životu.

LFNT

This entry was posted by in Uncategorized and tagged .